Pokloni mi r(uže)

Dobrodošli na moj blog

20.02.2018.

Otvoriti dušu

Da se sretenemo... A mogli bismo. Da li bi to bila ogromna greška u našim životima, ona poput pogrešnog koda u DNK-u? Da li bi to bio samo ogroman ožiljak preko lica naših sudbina? Ili, 'pak olakšanje? Ili, 'pak čišćenje duše od napuklih želja i turobnih snova? Evo, ne znam. Da li bi to bila kazna za oboje? Ili, možda, samo za jedno od nas dvoje? Da li bi se tim susretom razdanila ova maglu koja me okružuje? I ovaj smog koji me guši? Ili bih kao Alisa u Zemlji Čudesa propala u bezdan iz kojeg ne bih znala kako da se vratim u svakodnevnicu? A ti... Da li bi ustuknuo smoren od pitanja? Da li bi, kad bi čuo istinu, pomislio da si mnogo griješio? Ili bi, nakon tog saznanja, griješio još više? To ne želim. Nikako. Ali, imam potrebu da otvorim dušu. Ovu moju. Ovu, u kojoj je toliko životnih nesreća nataloženo da na sve strane pomalo pušta, ali nikako da pusti. I to me užasno opterećuje. Najviše me opterećuje ta moja davna mladalačka neiskrenost prema tebi. Zablude. I budalaštine. I ova ja koja sam tada bila mlada i luda, a ti je nikada nisi zaista (upo)znao. Da li biste, s nekime za koga smatrate da mu dugujete istinu, otišli na kafu i otvorili mu dušu?

Pokloni mi r(uže)
<< 02/2018 >>
nedponutosricetpetsub
010203
04050607080910
11121314151617
18192021222324
25262728