Pokloni mi r(uže)

Dobrodošli na moj blog

05.04.2018.

Za Martinu

Oko mene su sve nezadovoljni, namrgođeni, i rekla bih, nesretni ljudi. Muškarci i žene. Žene to malo više ispoljavaju, ali ni muškarci ne zaostaju. Jednima smeta kiša, drugima sunce. Jedni se "ubiše" od dosade, drugi od posla. Jednima smetaju oni što ni s kime ne komuniciraju, drugima oni koji komuniciraju sa svima. Jedni su nezadovoljni brakom, drugi samoćom. Jedni djecom, drugi svekrvama. Svi su nezadovoljni zdravljem. Još niko da kaže: "Elhamdulillah, dobro je." Samo kukanje. Svakim se danom pitam hoću li vremenom postati kao oni. Hoću li se i ja pretvoriti u namćora kojemu sve smeta? Zašto smo toliko prokleti da ne znamo uživati u ovo malo života?... Jučer čitam Martina Mlinarević-Sopta opet se bori s karcinomom. Pa jebem mu vraga, zašto uvijek dobrim ljudima se događaju loše stvari? Umjesto da ovog malo gorkog života svima nam uljepša lijepim mostarskim prizorima, ona piše o onoj kapi krvi koja je izašla iz dojke. Naravno, ne zato što želi da nam zagorča život, nego zato što znamo da je lakše kad se tuga i gorčina podijele. Martina, drži se. Jača si ti od hiljadu sisa i karcinoma u njima. Imaš zbog čega, a imaš i zbog koga da se boriš kao lav. Ili, kao lavica. Žene su mnogo hrabrije.

Pokloni mi r(uže)
<< 04/2018 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
2930