Pokloni mi r(uže)

Dobrodošli na moj blog

25.04.2018.

Život ide dalje

Taman kad pomisliš da ćeš dati duši oduška, i da si lego kockice života sklopio, nove prepreke ti život postavi, jer neka nevidljiva ruka tu istu lego kockicu ispretura u trenutku... U jednom trenutku, u istom danu dobijem vijesti da su mamini tumor markeri gušterače povišeni, te da svekrva hitno mora na operaciju kičme. A, dva sata, pokušavajuću da uhvatim dah i da se konultujem sa prijateljicom koja je doktorica, ta ista prijateljica mi javlja da je njena mama pala i da je povrijedila nogu i kuk, te je hitno prebačena na klinički centar kako bi to operativno sanirali... Tako se život okrene za 360 stepeni. Vodiš mamu dva puta na RTG snimak, pa dva puta na gastroskopiju, pa na CT, pa na MR... Svekrvu voziš neourohirurgu... Zoveš prijateljicu da pitaš kako je njena mama, i ko joj se sada brine za sina (obzirom da ga je ona čuvala), pa se rasplačeš kad ti kaže da je budeći se poslije opertivnog zahvata dozivala samo tog svog unuka, jer ti je žao i jer pomisliš da će tako i nane dozivati tvog sina. I ponavljaš sebi k'o luda:"Sve će biti dobro, sve će se dobro završiti", ali suze te ne čuju... Popraviš šminku u smrdljivom toaletu i nastaviš raditi posao kao svi drugi. Koga briga, projekat mora biti završen na vrijeme... Poslije sastanka žuriš po sestru na aerodrom, i po milion puta zahvaljuješ Bogu što ona baš dolazi na godišnji odmor u "pravo" vrijeme, jer lakše je kad se tuga podijeli... Onda njoj u vožnji saopštavaš o čemu se radi, jer je niste željeli sekirati prije nego dođe. I dogovaraš nove nalaze, dijagnoze, preglede... I život ide dalje.

Pokloni mi r(uže)
<< 04/2018 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728
2930